Prema statistickim podacima u toku 2000.-te godine u Sjedinjenim Americkim Drzavama registrovano je oko 2,2 miliona povreda vezanih za sportske aktivnosti i to kod dece i mladih sportista starosti od 5-14 godina, sto je Americku zajednicu kostalo oko 33 milijardi dolara. Ovi podaci su objavljeni na nedavno odrzanom sastanku ortopeda u Njujorku. Na vrhu liste opasnih sportova je voznja biciklom, zbog koje je u zdravstvene ustanove dovedeno 764,251 dete, a kod 414,739 je utvrdjena kostano-misicna povreda. Od drugih sportova 'opasni' su futbal, voznja rolerima, skejtborda, zatim klizanje i bejzbol.

Prema domacim podacima, najcesci uzrok povredjivanja i preloma (u 24% slucajeva) je nespretan pad u igri. Zastupljenost povreda u saobracajnim nesrecama je 12 % od cega polovina otpada na udese pri voznji biciklom. Ono sto intrigira jeste izuzetno visok procenat fraktura (preloma) kod dece koja se organizovano bave sportom (svako peto dete), a broj onih sa povredama mekih tkiva je mnogo veci sa tendecijom porasta.

PRETRENIRANOST  -- Sva ta deca su najcesce ukljucena u sistem svakodnevnih treninga gde njihov misicno – kostani sistem nije u stanju da izdrzi opterecenja nametnutih od strane ambicioznih roditelja i trenera, najcesce neiskusnih, koji preko rada sa mladjim kategorijama vide otskocnu dasku za svoj dalji profesionalni rad i uspeh. Tad dolazi do sindroma pretreniranosti, zbog koga dete, ukoliko se ne reaguje na vreme, moze ozbiljno da se povredi i da prestane da se bavi sportom, pre nego sto je i pocelo. Osim toga, danas je puno izazova pred decom – roleri, skejt, bicikl, koji deci omogucavaju brzo kretanje, gde je mogucnost kontrole manja, sto ih dovodi u kriticne situacije. U njakriticniju grupu svrstana su deca oba pola do 12-te godine, kada je ucestalost preloma sa godinama u porastu. Od 12-te godine broj preloma kod devojcica opada, a kod decaka raste, jer u tom periodu decaci pocinju da se jos intenzivnije bave organizovanim sportom. Pored toga, u periodu adolescencije, skloni su rizicnom i agresivnom ponasanju. Najcesca, u  25 % slucajeva, lokalizacija prloma je podrucje iznad rucnog zloba, distalna trecina podlaktice, sa sitnim kostima sake.

DIJAGNOSTIKA --  Ono sto treba posebno izdvojiti, a predstavlja sve cesci problem, to je bol u prednjem delu kolena kod mladih sportista koji, kao pacijenti, najcesce nisu u stanju da je lokalizuju. Osim osecaja bola, oni navode da im kolena pucketaju, da imaju i osecaj nesigurnosti kod odredjenih pokreta, zatim teskoce pri duzem sedenju, stajanju, penjanu ili silazenju, pseudo blokade i blokade. Ta siroka lepeza simptoma stvara probleme deci, roditeljima, trenerima i lekarima koji taj preblem treba da rese. Da bi se pretreniranost mogla optuzili kao uzrocnik svih tegoba, to je sve cesci slucaj, prethodno je neophodno iskljuciti mnoga oboljenja sa slicnom simptomatologijom koja se javljaju u tom uzrastu. To se moze izdiferencirati klinicki, laboratorijski, radioloski i td. svim onim metodama koje su u ambulantama i bolnicama dostupni. Kad se to uradi ne treba deci zabraniti bavljenje sportom, nego naprotiv trening kao etioloski faktor uz pomoc roditelja i trenera treba modifikovati uz brizljivu primenu rehabilitacionog tretmana. I jedno i drugo potrebno je planirati individualno, jer svako dete, svaki organizam je sam po sebi razlicit i ne bi smeo da postoji jedan isti sablon za sve. Tu mora da postoji sklad izmedju roditelja, trenera, ortopeda i fizijatra koji bi zajedno dete oslobodili neugodnosti i bolova, sprecili teze povrede koje bi se kasnije morale hiruski resavati i omoguciti detetu svo zadovoljstvo i lepotu koje sport i fizicke aktivnosti mogu da mu pruze. Velika je greska oslobadjanje dece od fizickog vaspitanja i smatra se da svako dete i moze i treba aktivno da ucestvuje. To bi svakako zahtevalo dodatni napor profesora, koji bi morali da iskoriste svoje znanje iz korektivne gimnastike, aktiviraju decu sa losim drzanjem, krivom kicmom ravnim stopalima i td. i  animiraju ih da vezbaju u interesu svoga zdravlja.

POST SCRIPTUM  -  I na kraju, razmisljajuci o zdravlju nase dece, svesni da placamo danak civilizaciji u smislu sve manjeg kretanja, kao i veoma skromnim uslovima za kvalitetnim i profesionalnim bavljenjem sportom, sistematsko i dobro koordinirano ucesce u sportskim aktivnostima treba da bude od posebnog interesa kako trenera i zahteva programa rada, tako i roditelja, sportista licno, profesora fizickog vaspitanja u skoli, kao i briga drustva u celini. Zivot je kretanje, a kretanje je zivot. Zato su i sve aktivnosti nasih plivaca takmicara tome prevashodno podredjeni. Rezultati ce to svakako potvrditi. 

Uz zahvalnost:  Dr Slobodanu Dzudovicu
Specijalisti decije hirurgije i ortopedije, Nacelniku operacionog bloka u 
Institutu za majku i dete u Novom Beogradu i lekaru muske juniorske 
reprezentacije Jugoslavije